LALOVIĆ; Darvinova teorija kao prilika za nove podjele

To da se Darvinova teorija kosi sa religijskim stavovima product je nedovoljnog poznavanja metafizike koja možda jedina može da ponudi neke relevantne teorije na pitanja pramaterije i logosa i koja, opet i dalje ne daje dovoljno dobar odgovor na pitanje ”šta je starije kokoš ili jaje”. Ko bi sad filozofirao o tome?! Mnogo je lakše ostati na nivou prizemnog poimanja koji je razumom prihvatljiv i da gnušanjem se podsmehnuti svemu onom što zadire na drugu stranu usvojivog.
Diskusija koja, uz neizostavan podsmeh, postaje prozaično plitka i nažalost, dovoljna da ponovo polarizuje i iznova sukobi mišljena u njihovoj navodnoj nepomirljivosti. Nije prvi put da se spremno ne dočekaju na linč neistomišljenici.

Ateizam danas poprima oblik inkvizicije koja na stub srama stavlja sve ono što zadire iza onog što se čini razumom i čulima prihvatljivim. Upravo tu se lome sva njihova uporišta.

Bez namere da ikoga uveravam da treba da misli drugačije, oglašavam se u ime onih koji imaju pravo na od njih različit stav.

Po meni, ključni problem je u tome što škola, kao obrazovna, sve manje ima ulogu i vaspitne ustanove. Sa druge strane, podrazumeva se da porodica sem vaspitne ne sme da zadire u obrazovanje sopstvene dece. To je ono na šta ne pristajem.
Moju decu edukujem koliko god mogu i pokušavam da ispunim sve one praznine koje uočim i koje sam u stanju uopšte da razaznam. Uvek to bude nedovoljno. Propusti u obrazovanju, nenamerni, namerni često ostaju nenadoknadivi.

Poslednjih dana čuo se glas samo onih koji su zdušno branili Darvina. Nisu štedeli podsmeh Bogu. Nisam čula da se iko oglasio sa druge strane. Zašto? Strah da će nas iznova ismejati?
Ne čuh da se druga strana ikada podsmehnula prvoj. Doduše to joj i ne priliči, mada ne bi bilo loše da je pokušala da razjasni svoj stav po tom pitanju.
Da se razumemo, ovo nije pitanje bilo čijeg poverenja u crkvu i njene institucije, koje, u svojim propustima, obično budu razlog za razuveravanje vernika. Ovo je pitanje verodostojnosti učenja, nauke, svopšteg usvojenog znanja… I Tesla je bio vernik, zar ne? Hoćete reći da njegov stav, kao i stav mnogih od nas umnijih, a opet verujućih ljudi, treba dovesti u pitanje jer, božemoj ono što se čini nedovoljno prihvatljivim konvencionalnostima?

Moj stav je sledeći, bez ikakve namere da ga ikome namećem, da je ovo, još jedan u nizu, pokušaj da se diskredituje sve ono što čini uporište tradicionalnoj porodici. Baš kao afera koja je prethodila ovoj sada, oko uvođenja seksologije i svih onih nakaradnosti, od vrtića, pa nadalje.
Ovo je pokušaj da se zadre u onaj najintimniji deo čoveka. U njegov osečaj vere i ličnih opredeljenja. Pokušaj diskreditovanja onih vrednosti koja su uporište zdrave porodice. Potpuno nebitno da je verujuća ili ne. To je intiman deo svake od njih. Ukoliko verujemo u slobode, dopustite i meni slobodu da ne biram ono što nije po mojoj meri.

Nije teško prepoznati lošu nameru. Da se sruše kodeksi po kojima se gradi zdravo društvo, a čija je baza porodica.
Prvo pokušaj da se i onaj najintimniji odnos sa drugim bićem banalizuje i svede na najvulgarniji odnos, koji nije primeren čak ni životinjskim vrstama. Na isti način se pristupa i izvrće ruglu verski osećaj čoveka.
Ovo nije pitanje Darvina, niti njegove evolutivne teorije. Svakom razumnom čoveku je to jasno. Mada sama teorija ima svojih propusta. Ona, logično, sa stanovišta prihvatljivosti, a koja je opet dovoljna prozaičnosti, odnosi pobedu nad svim ostalim teorijama.
Setite se priče o blizancima u majčinoj utrobi u kojoj jedan veruje samo u ono što ga okrućuje , a drugi u majku koju ne vidi, ali oseća…

Oglasila sam se u ime svih onih koji je prozreo lošu nameru. Ja ne pristajem na banalizaciju mojih osećanja. Ja ne poričem Darvina time što verujem. Moje uverenje to razume, ali isto tako znam da je nešto prethodilo i toj istoj evoluciji, koja nas je dovela tu gde smo danas, na korak do samouništenja. Baš zato što smo usput uspeli da izgubimo sva civilizacijska, ljudska i etička uporišta.

Rušenje svih vrednosti ima za posledicu stvaranje individualizma koji u svojoj samodovoljnosti ne pronalazi razloge da u drugom čoveku vidi ikakvu vrednost.
Ovo je pokušaj, još jedan u nizu, da se deca na vreme odvoje od svih onih vrednosti koje su baza zdravog društva, prvenstveno porodice.
Ovo je oduzimanje naše autentičnosti, po kojoj smo bili prepoznatljivi. Pokušaj da se utopimo u svetski trend. Evolucija u sveopšti hedonizam. Smer u kome se krećemo je obezvređivanje čoveka, u kome ga treba pretvoriti u šraf nekog višeg sistema koji samo onima na vrhu donesi dobit.

Ne pristajem na vašu banalizaciju kojom se obrušavate na sve vrednosti, pozivajući se na razum.
Mnogo toga je izvan onog što može da obuhvati naš skučen um..
Da ste čoveku, od pre par vekova, pokazali mobilni telefon, verovatno bi vas proglasio kompletnim ludakom. Gledajte na Boga i veru na isti način… Mnogo toga je izvan skučenosti u koje verujemo, kojima se povinujemo i u ime kojih anatemišemo sve ono što razumom ne uspevamo dokučiti.

 

Piše: Jasna Lalovič

Spritus Movens

Spiritus Movens, časopis za savremenu duhovnost, društvo i ljude