Oteli studenta da bi od oca naplatili 5.000 eura

Zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da su po­či­ni­li kri­vič­na dje­la ot­mi­ca i pri­nu­da, nik­šić­ka po­li­ci­ja ju­če je pri­ve­la Nik­ši­ća­ne Ni­ko­lu Ra­i­če­vi­ća (19) i Sa­va Ra­du­lo­vi­ća (21) osnov­nom tu­ži­o­cu u Nik­ši­ću, ko­ji je pod­nio kri­vič­ne pri­ja­ve. Sum­nja se da su njih dvo­ji­ca po­ku­ša­li da ot­mu Va­si­li­ja Lju­mo­vi­ća (23) i da su iz­vr­ši­li pri­nu­du na šte­tu Ra­do­va­na Bu­ri­ća (28) i Og­nje­na Ma­ra­ša (24).

Sa­vo Ra­du­lo­vić se uz to te­re­ti i za na­no­še­nje lak­ših tje­le­snih po­vre­da Ra­do­ju Mar­ko­vi­ću.

Na­i­me, 7. fe­bru­a­ra ove go­di­ne to­kom ve­če­r­njih sa­ti Va­si­li­je Lju­mo­vić i Ra­do­je Mar­ko­vić pri­ja­vi­li su po­li­ci­ji da su to­ga da­na, oko 13.30, u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ugo­sti­telj­skog objek­ta „Sfe­ra” u Tu­nje­vu kod Nik­ši­ća fi­zič­ki na­pad­nu­ti od stra­ne vi­še ne­po­zna­tih li­ca. Po­li­ci­ji su is­pri­ča­li da je ta gru­pa li­ca Lju­mo­vi­ća ugu­ra­la u ge­pek ne­po­zna­tog auto­mo­bi­la, a po­tom ga od­ve­zla i za­dr­ža­la u sta­nu u Nik­ši­ću na ne­po­zna­toj lo­ka­ci­ji.
Kri­mi­na­li­stič­kom ob­ra­dom utvr­đe­no je da su Lju­mo­vić i Mar­ko­vić 7.2, oko 13 ča­so­va, do­šli u ugo­sti­telj­ski obje­kat „Sfe­ra”. Pri­li­kom ula­ska u ugo­sti­telj­ski obje­kat na Mar­ko­vi­ća su na­sr­nu­li Sa­vo Ra­du­lo­vić, Ni­ko­la Ra­i­če­vić i tri nje­mu ne­po­zna­ta li­ca, ko­ji su ga obo­ri­li na ze­mlju. On je is­pri­čao da mu je Sa­vo Ra­du­lo­vić tom pri­li­kom za­dao vi­še uda­ra­ca no­gom u pred­je­lu gla­ve i ti­je­la, usled če­ga su kod nje­ga na­stu­pi­le lak­še tje­le­sne po­vre­de.

Na­ve­de­na li­ca po­tom su na­sr­nu­la i na Va­si­li­ja Lju­mo­vi­ća, na­kon če­ga je u jed­nom mo­men­tu Ra­du­lo­vić, uz pri­jet­nju oruž­jem, za­u­sta­vio put­nič­ko vo­zi­lo „se­at” u ko­jem su se na­la­zi­li Ra­do­van Bu­rić i Og­njen Ma­raš. Po­tom su Ra­du­lo­vić i Ra­i­če­vić Lju­mo­vi­ća ugu­ra­li u auto i uz pri­jet­nje oruž­jem pri­nu­di­li Bu­ri­ća i Ma­ra­ša da se upu­te u prav­cu Nik­ši­ća. Tom pri­li­kom Ra­i­če­vić i Ra­du­lo­vić do­go­va­ra­ju da za ot­kup Lju­mo­vi­ća od nje­go­vog oca Sa­še Lju­mo­vi­ća tra­že iz­me­đu 2.000 i 5.000 eura.

Do­la­skom u Nik­šić Ra­du­lo­vić i Ra­i­če­vić pri­nu­di­li su Bu­ri­ća, Ma­ra­ša i Lju­mo­vi­ća da uđu u stam­be­ni pro­stor ko­ji su njih dvo­ji­ca pret­hod­no iz­naj­mi­li u Uli­ci Rat­ka Vu­jo­vi­ća Čo­čea, na­kon če­ga su na­iz­mje­nič­no po­zi­va­li Sa­šu Lju­mo­vi­ća, pri­tom zah­ti­je­va­ju da im do­ne­se 5.000 eura ka­ko bi oslo­bo­di­li nje­go­vog si­na Va­si­li­ja. Ka­za­li su mu da će, u pro­tiv­nom, Va­si­li­ja ubi­ti, za­ko­pa­ti ili ba­ci­ti u je­ze­ro i da ga vi­še ne­će vi­dje­ti. Po­što je Sa­ša Lju­mo­vić od­bio da do­ne­se na­ve­de­ni no­vac, Ra­du­lo­vić i Ra­i­če­vić su pu­sti­li Lju­mo­vi­ća, Ma­ra­ša i Bu­ri­ća da na­pu­ste stan.

Pod­go­ri­ča­nin Sa­ša Lju­mo­vić, otac Va­si­li­ja Lju­mo­vi­ća, ka­že da će cio ži­vot pam­ti­ti 7. fe­bru­ar ove go­di­ne, jer je nje­gov sin za­hva­lju­ju­ći pu­koj sre­ći ostao živ i u či­stoj pa­me­ti.
– U če­ti­ri sa­ta iza po­no­ći ka­da mi je za­zvo­nio te­le­fon, ostao sam šo­ki­ran jer mi je pr­va po­mi­sao bi­la da se do­go­di­lo ne­što lo­še. Od­go­va­ra­ju­ći na po­ziv za­čuo sam ne­po­znat mu­ški glas, a taj ne­ko se ni­je že­lio pred­sta­vi­ti. Taj mu­ška­rac je tra­žio od me­ne da mu do­ne­sem 5.000 eura na ime šte­te, jer je na­vod­no moj sin ošte­tio nje­go­vo auto. Pri­hva­tio sam da pla­tim sva­ku šte­tu ko­ju je po­či­nio Va­si­li­je, jer je u pi­ta­nju mla­dić pri­mjer­nog vla­da­nja i do­bar stu­dent, a ne hu­li­gan. Kroz dva mi­nu­ta po­zvao me i Ra­do­je Mar­ko­vić, po­zna­nik mog si­na, ko­ji je te no­ći bio na stu­dent­skoj žur­ci sa Va­si­li­jem u Tu­nje­vu. Mar­ko­vić mi je is­pri­čao da ga je ne­du­žnog na­pa­la gru­pa ne­po­zna­tih li­ca, te da je, ka­ko bi spa­sao ži­vu gla­vu, bio pri­mo­ran da od mog Va­si­li­ja ot­me klju­če­ve od auta i bje­ži gla­vom bez ob­zi­ra, ne zna­ju­ći da je i on za­pao u ne­vo­lju. Sje­ćam se da mi je re­kao da je po­zvao po­li­ci­ju i da su mu re­kli da slu­čaj pri­ja­vi lič­no u Sta­ni­ci po­li­ci­je u Pod­go­ri­ci, gdje se, ka­ko mi je is­pri­čao, i za­pu­tio – ka­že Sa­ša Lju­mo­vić.

On na­gla­ša­va da je na­kon raz­go­vo­ra sa Mar­ko­vi­ćem po­zvao čo­vje­ka ko­ji ga je pret­hod­no zvao i za­tra­žio da ču­je svog si­na Va­si­li­ja.
– Sa­znao sam da me zvao iz­vje­sni Lu­ka Ra­i­če­vić, sa ko­jim sam se ka­snio i sreo. Za­tra­žio sam od nje­ga da me u tom mo­men­tu po­ve­že sa mo­jim si­nom Va­si­li­jem, ko­ji mi je re­kao da on sa tom šte­tom ne­ma ni­ka­kve ve­ze. Od­go­vo­rio sam Ra­i­če­vi­ću da će šte­tu pla­ti­ti taj ko im je po­či­nio, a ne moj sin – ka­že Lju­mo­vić.

On se sje­ća da ka­da je za­tra­žio da se na­đe sa Lu­kom Ra­i­če­vi­ćem isti mu je re­kao da je u Nik­ši­ću, na­šta je ostao za­te­čen a na vi­jest da je po­vri­je­đen i da su ga tu­kli.
– Upu­tio sam se ka Nik­ši­ću, mo­le­ći Bo­ga da na­đem si­na ži­vog. Dok sam pu­to­vao ka Nik­ši­ću Lu­ka Ra­i­če­vić me zvao i re­kao da će mog si­na osta­vi­ti pred Sta­ni­cu po­li­ci­je u Nik­ši­ću. Ni­sam znao šta se do­ga­đa. Ka­sni­je sam čuo da je moj sin ko­la­te­ral­na šte­ta i da je i on bio na­pad­nut upra­vo iz ra­zlo­ga što je ne­ko iz gru­pe ko­ja se na­la­zi­la na Tu­nje­vu po­vi­kao „ovaj je sa njim”, mi­sle­ći da je Va­si­li­je drug sa Mar­ko­vi­ćem. Ka­da sam sti­gao u Nik­šić ne­sta­lo mi je bi­je­log svi­je­ta.

Ta­da sam sa­znao šta se sve de­ša­va­lo i ka­ko se si­tu­a­ci­ja od­i­gra­va­la. Pri­ja­vom po­li­ci­je bio je ob­u­hva­ćen mno­go ve­ći broj li­ca, ali je tu­ži­la­štvo za­ka­za­lo.
– Zar je bi­lo neo­p­hod­no mje­sec i po da bu­du uhva­će­ni kri­mi­nal­ci ko­ji su kid­na­po­va­li mo­ga si­na i, ka­ko sam sa­znao od Ma­ra­ša, ko­ji je bio u vo­zi­lu ko­jim je kid­na­po­van Va­si­li­je, htje­li da ga iz­ba­ce kod Žu­te gre­de i ba­ce niz li­ti­cu, mi­sle­ći da je mr­tav, jer je od uda­ra­ca ko­je su mu za­da­li bio u sta­nju ko­me. Mo­ra ne­ko da od­go­va­ra za zlo­či­nač­ko udru­ži­va­nje, ot­mi­cu, pre­bi­ja­nje u pro­du­že­nom tra­ja­nju i izn­u­du – ka­že Lju­mo­vić.

Sto­ga će, ka­ko je na­ja­vio, pod­ni­je­ti tu­žbu pro­tiv nik­šić­kog tu­ži­la­štva i za­mje­ni­ka tu­ži­o­ca, ko­ji je bio za­du­žen za ovaj pred­met.
– Sa za­htje­vom da se uklju­če u ovaj slu­čaj obra­tio sam se Ivi­ci Stan­ko­vi­ću, vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu, i Ni­ko­li Ša­ra­no­vi­ću, mi­ni­stru prav­de, jer ne­ću do­zvo­li­ti da pred­met osta­ne u nik­šić­kom tu­ži­la­štvu. Kao ošte­će­na stra­na u po­stup­ku zah­ti­je­vam da ovaj pred­met bu­de raz­ma­tra­nu pod­go­rič­kom su­du – ka­te­go­ri­čan je Lju­mo­vić.

U Sfe­ri ni­je bi­lo in­ci­den­ta

Vla­snik ko­no­be „Sfe­ra” Bo­ško Ra­du­lo­vić de­man­to­vao je na­vo­de da se u nje­go­vom lo­ka­lu de­sio bi­lo ka­kav in­ci­dent.
– Ne­i­sti­ni­te su tvrd­nje po­li­ci­je ili bi­lo ko­ga dru­gog da su po­me­nu­ta li­ca ima­la su­kob u mo­joj ko­no­bi. Ni­ti znam o ko­me se ra­di, ni­ti su te oso­be bi­le go­sti lo­ka­la. Da taj do­ga­đaj ima bi­lo ka­kve ve­ze sa po­me­nu­tim lo­ka­lom bi­lo bi pri­rod­no da me ne­ko iz po­li­ci­je po­zvao da me pi­ta šta se de­si­lo. Po­što se ni­je ni­šta de­si­lo ni­ko me ni­je mo­gao ni zva­ti – ka­zao je Ra­du­lo­vić.

Uhap­šen u ak­ci­ji „Lo­an”

U okvi­ru oba­vje­štaj­nog pro­jek­ta „Lo­an”, slu­žbe­ni­ci CB Nik­šić, spro­vo­de­ći plan­sku ak­tiv­nost „Rai”, uhap­si­li su Ni­ko­lu Ra­i­če­vić zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ze­le­na­štvo.

Sum­nja se da je u pe­ri­o­du od ma­ja do no­vem­bra pro­šle go­di­ne Dan­ku Ku­li­dža­nu, koristeći nje­go­vo te­ško ma­te­ri­jal­no sta­nje, po­zajm­lji­vao no­vac pod ze­le­na­šku ka­ma­tu i to u vi­še na­vra­ta, ugo­va­ra­ju­ći za se­be ne­sra­zmjer­nu imo­vin­sku ko­rist kroz ka­ma­tu na mje­seč­nom no­vou od 18 do 50 od­sto, u za­vi­sno­sti od svo­te po­zajm­lje­nog nov­ca. Na ime ka­ma­te ošte­će­ni Dan­ko Ku­li­džan u na­ve­de­nom pe­ri­o­du Ra­i­če­vi­ću je is­pla­tio oko 3.000 eura, pri­tom pla­ća­ju­ći tzv. pe­na­le zbog ka­šnje­nja u is­pla­ti. Ka­ko ošte­će­ni ni­je mo­gao vra­ća­ti iz­no­se ka­ma­te na po­zajm­lje­ni no­vac Ra­i­če­vić mu je iz­no­se ka­ma­te i pe­na­le ob­ra­ču­na­vao kao glav­ni­cu du­ga, pri­tom ob­ra­ču­na­va­ju­ći no­ve iz­no­se ka­ma­te na ta­ko for­mi­ra­nu glav­ni­cu du­ga, ta­ko da je Ku­li­dža­nov dug na dan 13. mart ove go­di­ne do­sti­gao iz­nos od 6.500 eura.

Pri­je dva da­na pri­pad­ni­ci po­li­ci­je su iz­vr­ši­li pre­tres sta­na i pro­sto­ri­ja ko­je ko­ri­sti Ra­i­če­vić, gdje su pro­na­đe­ni za­pi­si na pa­pi­ru ko­ji se od­no­se na nov­ča­ne po­zaj­mi­ce ko­je je osum­nji­čeni da­vao, ka­ko ošte­će­nom Ku­li­dža­nu ta­ko i dru­gim li­ci­ma, a što će se u da­ljem po­stup­ku ko­ri­sti­ti kao do­kaz.

DAN

Spritus Movens

Spiritus Movens, časopis za savremenu duhovnost, društvo i ljude