PLAŠILI SU SE ISCELJENJA

Veliki trg ispred katedrale u gradu Turu je uvek bio pun prosjaka i besposličara. Oni su se gurali oko ulaza u hram, nebi li isprosili nešto od vernika koji su ulazili i izlazili iz katedrale. Bilo je tamo slepaca, hromih, ljudi sa čirevima na koži… Svi su pokazivali svoje rane, nebi li time prolaznike potakli ka milosrđu i dobili nešto.

S vremena na vreme bi nastala velika gužva. Tada su svi ovi jadnici bežali sa trga u sporedne ulice.

– Šta se dešava?

– Dolazi Martin, biskup grada Tura!

– Da… ali zašto ovaj narod beži sa trga?

– Biskup ima dar isceljenja, pravi čuda.

– Kakva sreća za sve vas, možete svi biti isceljeni… Ali zašto bežite od njega?

– Kaži bolje: “Koja nesreća!” Ako nas on isceli, ko će nam onda dati milostinju, kako ćemo živeti? Moraćemo da radimo, a to je mnogo teže nego ispružiti ruku i čekati milostinju.

Mnogi ljudi su poput ovih jadnika iz grada Tura.! ISUS, može sve ljude isceliti, osloboditi od greha i izbaviti iz smrti. “Ipak nam on patnje naše nosi i bolove naše na se uze”; (Isa. 53:4a). Pa ipak, ljudi beže od Njega, plaše se isceljenja i radije ostaju u svojoj bedi, odvojeni od pravog života koji je u ISUSU, “Ja sam put, istina i život.” (Jn. 14:6a)

Priložio i preveo: Branko Milijašević
Izvor: Evanielicky hlasnik. Feb. 2000.

Spritus Movens

Spiritus Movens, časopis za savremenu duhovnost, društvo i ljude