Upoznajte damu koja se kandidovala za predsjednika prije nego što su ŽENE IMALE PRAVO GLASA

Viktorija Vudhal, iako danas skoro zaboravljena, svojevremeno je privlačila više pažnje medija nego bilo koja druga dama u Americi.

Žena koja je rušila tabue, Viktorija Vudhal se oprobala kao broker, izdavač novina, lobista, javni govornik i filantrop, a najpoznatija je po tome što se kandidovala za predsednika mnogo pre nego što je ženama u Americi bilo dozvoljeno da glasaju!

Njen nekonvencionalni stil života i radikalni politički stavovi pomogli su joj da stvori uticajne prijatelje, ali i podjednako moćne neprijatelje, piše History.com.

Pre nego što je postala jedna od najkontroverznijih ličnosti svog vremena, Viktorija

Vudhal živela je u porodici sa nepismenom majkom, ocem koji je bio sitan kriminalac i još devetoro braće i sestara. Nije išla u školu sve do svoje 8 godine, a i onda je stekla samo najosnovnije obrazovanje. Svaku dalju šansu za školovanjem prekinuli su joj roditelji koji su je udali za doktora kada je Viktorija imala samo 15 godina. Uskoro se ispostavilo da joj je muž alkoholičar, a da stvar bude gora, 1854. godine rodila je hendikepiranog sina.
Viktorija je ubrzo počela da radi kako bi izdržavala porodicu. Sa sestrom Tenesi posao je našla kao putujuća gatara. Od muža se razvela nakon što je rodila još jedno dete.

Posle ovoga, Viktorija se udavala još jedanput, ali kada je i ovaj brak propao,počela je da propagira slobodnu ljubav – da svaka osoba ima pravo da se venčava, razvodi i rađa decu bez uplitanja države.

Nakon što se sa sestrom preselila u Njujork 1868. godine Viktorija i Tenesi su postale prve žene koja su pokrenule nedeljne novine – Woodhull & Claflin's Weekly i koje su imala brokersku firmu na Vol stritu. I pored toga što su kao brokerke bile prilično uspešne, sestre nikada nisu dobile mesto u Njujorškoj berzi, a ovo nije pošlo za rukom nijednoj ženi sve do 1967. godine.

U Njujorku je Viktorija došla u kontakt sa borcima za prava žena i postala je istinski pobornik jednakosti polova. Zahvaljujući vezama koje je imala u politici ona je 1871. godine postala prva žena koja je govorila pred Kongresnim odborom.

– Žene su građani ove države i ako mogu da plaćaju porez one moraju takođe i da imaju pravo da glasaju u pitanjima vezanim za porez – iznela je Viktorija i iako je njen predlog odbijen, ovo ju je odredilo kao jednu od glavnih ličnosti ženskog pokreta u Americi.

Želela je da bude prva žena predsednik SAD

Vrhuncem njenih političkih aktivnosti početkom 1870-ih smatra se predsednička kandidatura na izborima 1872. kada je Vudhalova bila predstavnica „Partije za jednaka prava“ i time postala prva žena u istoriji SAD-a koja se kandidovala za ovu poziciju.

Viktorija Vudhal je u svom političkom programu obećavala: pravo glasa za žene, suzbijanje monopola, nacionalizaciju pruga, osmočasovno radno vreme, poraz na ekstra-profit, ukidanje smrtne kazne i državnu pomoć za siromašne.

A onda je na red došla prljava kampanja… Viktorija je naročito bila postiđena kada su u javnost dospeli detalji iz njenog privatnog života koje je iznela njena majka tokom tužbe sa svojim drugim mužem.

Na kraju, Viktorijino ime se pojavilo na listi na glasačkim listovima u svega nekoliko zemalja. Nikada se nije saznalo koliko je glasova dobila jer oni zvanično nikada nisu prebrojani jer su bili nevažeći.

Interesantan je i podatak da je dan izbora Viktorija, zajedno sa sestrom, provela u zatvoru jer je privedena zbog objavljivanja priče u kojoj su optužile istaknutog borca za porodične vrednosti, sveštenika Henrija Vorda Bičera da je u ljubavnoj vezi sa ženom jednog vodećeg političara. Sestre su tu provele mesec dana. Na kraju su oslobođene, ali ne pre nego što su ih novine ismejale.

Po izlasku iz zatvora, Viktorija Vudhal se nije pokolebala – tvrdila je da je i onda spavala ne samo sa Bičerom, već i sa jednom od njegovih sestara. Posle tog seksualnog skandala, finansijski uništena, bila je prisiljena da napusti Ameriku i ode u egzil u Englesku. Tamo se udala za uglednog britanskog bankara Džona Bidalfa Martina i počela da osniva škole i farme namenjene isključivo ženama kojima su takođe upravljale samo žene. Umrla je 1927. u Vosteršeru.

Američke feministkinje i danas su podeljene u mišljenjima o tome kakav je bio doprinos Viktorije Vudhal – da li je ona učinila više štete ili dobra feminističkom pokretu koji je tada tek bio u povoju. Neke je smatraju uzorom današnjim devojkama i možda najvažnijom ženom 19. veka, dok druge misle da je bila obična sponzoruša i kriminalac čija je borba za slobodnu ljubav unazadila ženski pokret i odložila uvođenje opšteg prava glasa.

Dnevno.rs

Spritus Movens

Spiritus Movens, časopis za savremenu duhovnost, društvo i ljude