Koreča: Novak neće javno da kaže, ali…

Aleks Koreča, nekada drugi teniser sveta, smatra da je krajnji cilj Novaka Đokovića da postane najbolji teniser u istoriji.

Španac je dvostruki finalista Rolan Garosa, u karijeri je osvojio 17 titula, uključujući i završni turnir 1998. godine, a posle karijere bio je trener Endija Marija od 2008. do 2011. godine.

U tekstu za portal The Tennis Base Koreča je pisao o tome zašto se Beker i Đoković tako dobro slažu, o tome šta ga je najviše impresioniralo kod Novaka ove sezone, kao i zašto misli da je srpski teniser postao “neuništiv“.

Analizirajući sjajnu sezonu Novaka Đokovića, imam jedan poseban osećaj – našao je emotivnu stabilnost i ona je zaslužna za te rezultate, nije to odjednom, tražio je i godinama jurio tu stabilnost.

Po mom mišljenju, ulazak Borisa Bekera u tim bio je prilično šokantan, a i izazvao je brojne komentare, naročito u početku. Posle ovih uspeha rekao bih da je Nemac bio pun pogodak i da su se njih dvojica zaista identifikovali jedan sa drugim. Oni su dvojica velkkih igrača, neobični i jedinstveni, a na neki način Beker je Đokovićeva senka – kažem to u pozitivnom kontekstu i sa svim poštovanjem na ovom svetu.

Aleks

Obojica vole spektakl, šou, sve ono što se dešava mimo tenisa, vole da budu zvezde. Novak oseća veliku podršku Bekera, pogotovo u nečemu što je veoma važno za takvog sportistu – kako nositi tu slavu, živeti s uspehom i izboriti se sa svim izazovima. Boris mu pomaže da uživa i uči ga da se bori sa ssvim teškoćama koje se dogode kada napraviš ’bum’ i postaneš globalno poznat.

Ove sezone Đoković je pokazao da može da bude ne samo jedan od najboljih u istoriji, već i najbolji. Otkad je osvojio desetu Gren slem titulu, veruje da može da dostigne najveće. Počeo je godinu u dobroj formi, ali trebalo je da prođu nedelje i meseci da shvati koliko fenomenalno u stvari igra. Po mom mišljenju, on je postao neuništiv igrač – zbog načina na koji se kreće, zato što zna da kombinuje agresivnu igru sa defanzivom, mobilan je, ima neograničenu ambiciju i ono što je vitalan faktor iznad svega, a to je mir koji ranjje nije imao.

To ne pokazuju samo njegovi rezultati, već i njegovi gestovi, mimika, način na koji se ponaša na terenu. Sada je teško prepoznati po tome da li vodi ili gubi, da li je 2:1 u prvom setu ili 5:5 u petom setu Gren slem finala. Našao je unutruašnji mir koji imaš samo onda kada tačno i jasno znaš šta želiš – to je ono što me je najviše impresioniralo kod njega.

Naučio je kako sistem funkcioniše i nastavlja sa svojom rutinom nezavisno od toga da li je dobio ili izgubio poen. Ne uzbuđuje se previše, a slavi kad treba da se slavi. Ne troši bespotrebno energiju i sada je čak uzdržano proslavio i Gren slem titule – odaje utisak kao da je njegov posao tek počeo, kao da je na početku karijere.

Njegovi gestovi nisu gestovi velike radosti – stavlja kamen po kamen na putu do svog krajnjeg cilja. Neće to reći javno, ali siguran sam da je njegov cilj da bude broj jedan u istoriji. Pozitivno za njegove rivale jeste što se u 2016. godini kreće od nule i što mogu da ga stignu.

Izvor: B92.net