Vrijeme je za praštanje

Jedan psiholog definisao je oproštaj kao odustajanje od ljutnje na koju imate prava, pri čemu nudite osobi koja vas je povredila prijteljski stav na koji ona nema prava. I pored toga što ova, možda po nekima paradoksalna, definicija zapravo predstavlja suštinu procesa opraštanja, oproštaj se ipak preporučuje u svim situacijama konflikta jer su alternative mnogo štetnije i to ne za osobu kojoj se želimo osvetiti, već za nas same.

Oprostiti nekome nije isto što i pomiriti se sa njim. Oprostiti nekome nepravdu koju nam je naneo znači pomiriti se sa time što se dogodilo i ostaviti za sobom sva osećanja koja su sa time povezana. Bilo da se radi o prevari od strane bračnog partnera, izdaji na poslu ili od strane prijatelja, sposobnost da se oprosti je neophodna kako bi se život mogao nastaviti bez ogorčenosti. Ovakvo svesno oslobađanje od neprijatnih osećanja zapravo je sposobnost koja se ne razvija lako i koja podrazumeva niz karakteristika koje osoba treba da poseduje kako bio opraštanje bilo potpuno i iskreno. Ipak, ovo je i veoma korisna i lekovita sposobnost jer bez nje osoba ostaje u začaranom krugu traženja krivca, isterivanja pravde i nagomilavanja negativnih osećanja koja više nego ikome drugome štete njoj samoj.

Kako zadržavanje besa i ogorčenosti može izazvati dodatno produbljivanje i inače loše situacijie i stvaranje dodatnih problema, za svakoga ko je ikada iskusio nepravdu i bio nečija žrtva od ključne važnosti za sopstveno zdravlje može biti sposobnost opraštanja i nastavljanja sa svojim životom. Često ljudi koji dolaze na psihoterapiju sa različitim problemima na kraju otkrivaju da je njihov uzrok zapravo u tome što nisu uspeli da oproste neke davne nepravde koje su im nanete. Nije redak slučaj da su te nepravde čak i zaboravljene, ali bol koji su izazvale još uvek iz podsvesti upravlja životom te osobe. Tada je potrebno oživljavanje davnih događaja kako bi ih osoba ponovo doživela i konačno uspela da oprosti.

******

Oprostiti nekome nepravdu koju nam je naneo znači pomiriti se sa time što se dogodilo i ostaviti za sobom sva osećanja koja su sa time povezana. Bilo da se radi o prevari od strane bračnog partnera, izdaji na poslu ili od strane prijatelja, sposobnost da se oprosti je neophodna kako bi se život mogao nastaviti bez ogorčenosti.

******

ISTERIVANJE PRAVDE

Nekima, koji su ovu sposobnost razvili, opraštanje nije problem, ali isto tako postoje i oni koji se ponose svojom nesposobnošću da oproste. To su ljudi od kojih se često može čuti da “daju samo jednu šansu” ili da “nikad ne zaboravaljaju nepravdu i bol koji su im naneti”. Ne želeći da oproste, oni se grčevito drže bola i ljutnje i odbijaju da zaborave neprijatna iskustva. Trpljenje svih ovih negativnh osećanja koja zadržavaju u sebi je po njima cena isterivanja pravde. Problem je što se često ova cena ne isplati jer se pravda može dostići i bez gušenja sebe neprijatnim osećanjima. Zapravo je pravda mnogo dostižnija kada se za nju čovek bori hladne glave, racionalnim argumentima, a ne uz preplavljenost emocijama. Isterivanje pravde i traženje naknade štete su procesi koji se odvijaju na interpersonalnom polju i zahtevaju komunikaciju i razumevanje, te samim tim što je osoba koja je u njih uključena racionalnija i oslobođenija afekata, to će i pravda pre biti zadovoljena. Kada neko juri za pravdom ispunjen afektima, kako se često kaže, pre srcem nego glavom, on će pre tražiti osvetu nego pravdu. Upravo je uočavanje razlike između ovih pojmova od ključnog značaja i za razumevanje praštanja. Osvetiti se nekome vraćajući mu bol istom merom nije jedini put za uspostvljanje pravde. Uzvratiti nepravdom na nepravdu ne rađa pravdu već samo onome koji se sveti pomaže da se na neko vreme oslobodi negativnih osećanja. Ali, mnogo zdraviji i trajniji način za oslobađanje od ovih osećanja je praštanje. Vidimo da je želja za osvetom zapravo posledica nesposobnosti praštanja.

******

Osvetiti se nekome vraćajući mu bol istom merom nije jedini put za uspostavljanje pravde. Uzvratiti nepravdom na nepravdu ne rađa pravdu već samo onome koji se sveti pomaže da se na neko vreme oslobodi negativnih osećanja. Ali mnogo zdraviji i trajniji način za oslobađanje od ovih osećanja je praštanje. Vidimo da je želja za osvetom zapravo posledica nesposobnosti praštanja.

******

To da li će osoba želeti da oprosti ili da se osveti pre svega zavisi od odluke koju mora doneti sama ispitujući svoje vrednosti i stavove, pa na kraju i kapacitete za pomirenje sa realnošću. Svako ko je ikada bio povređen bio je u situaciji kada je trebalo odlučiti hoće li oprostiti onome ko ga je povredio ili će, ipak, nastaviti da živi sa tim neprijatnim isustvom zadržavajući ljutnju i ogorčenost u sebi. Ovo je vrsta odluke u kojoj nema srednjih rešenja ili polovičnih odgovora. Ili ćemo oprostiti ili nećemo. Zato je od krucijalnog značaja biti svestan posledica svake od opcija kao i onoga što je potrebno da osoba u sebi razvija kako bi uopšte imala ovu mogućnost izbora.

OPROŠTAJ I POMIRENJE

Oproštaj mnogima može predstavljati problem samo zbog toga što pogrešno određuju njegov smisao. Često se oproštaj poistovećuje sa pomirenjem, a zapravo je pomirenje veoma širi pojam čiji je jedan deo i oproštaj. Pomirenje uključuje saradnju obe strane, izvinjenje za učinjeno sa jedne strane, prihvatanje tog izvinjenja i opraštanje sa druge strane. Međutim, nisu retke situacije u kojima čak i kada je očigledno da nam je neko učinio nepravdu, ne dobijamo izvinjenje niti razumevanje. To ipak ne znači da sa tom osobom moramo ostati doživotni neprijatelji. Ono što je moguće učiniti u takvim situacijama jeste objasniti sebi razloge konflikta i potruditi se da što bolje razumemo suprotnu stranu kako bismo u sebi tu priču priveli kraju i mogli da nastavimo dalje bez ozlojeđenosti. Kada se potrudimo da razumemo onoga ko nam je naneo bol i nepravdu, nakon toga možemo i doneti odluku da li ga još uvek želimo u svom okruženju. Nije nemoguće shvatiti dela druge osobe, oprostiti, ali se i ne pomiriti sa njom.

******

Za opraštanje je od ključnog značaja razumevanje druge strane. Psihološka definicija opraštanja jeste odbijanje da povredimo onoga ko je nas povredio. Ovo odbijanje se ne odnosi samo na bukvalno povređivanje, već i na svako svođenje računa, osvetu pa čak i pokušaje da se drugi ubedi argumentima i kroz raspravu u to da je pogrešio.

******

Praštanje jeste deo pomirenja, ali to ne znači i da pomirenje mora biti deo praštanja. Za opraštanje je od ključnog značaja razumevanje druge strane. Psihološka definicija opraštanja jeste odbijanje da povredimo onoga ko je nas povredio. Ovo odbijanje se ne odnosi samo na bukvalno povređivanje, već i na svako svođenje računa, osvetu pa čak i pokušaje da se drugi ubedi argumentima i kroz raspravu u to da je pogrešio.

KADA JE PRAVO VREME ZA OPROŠTAJ?

Postoji još jedan veoma bitan faktor koji utiče na mogućnost opraštanja. To je vreme. Ma koliko mislili da je vredno i potrebno oprostiti štetu koja nam je nanešena, za to nećemo biti sposobni dok ne prođe određeno vreme i ne osetimo da smo za to zaista spremni. Oprost počinje odlukom koja dolazi iz glave, ali nikako ne može biti potpun ukoliko emotivno osoba za to još uvek nije spremna. Najveća greška koju ljudi čine nakon toga što su bili žrtve jeste verovanje da samo odlučivanjem da žele da oproste to zaista i mogu da učine.

Autor: Tatjana Firevski Jovanović i Nebojša Jovanović

Izvor: Danas

Spritus Movens

Spiritus Movens, časopis za savremenu duhovnost, društvo i ljude